„Високи представник“

У српској јавности је некако тихо, без реакције власти, прошло подизање оптужнице против председника Републике Српске Милорада Додика од стране Тужилаштва БиХ, којом се практично поништавају институције Републике Српске и укида одлука о проглашењу Закона који је донела Народна скупштина. Оптужница је подигнута и против Милоша Лукића, директора Службеног гласника РС. У међувремену је поднета и кривична пријава против Ненада Стевандића, председника Скупштине због, како кажу, „подстицања“ доношења закона којим се одлуке Уставног суда БиХ проглашавају неприменљивим у РС.

Након ових потеза, постаје јасно да је Република Српска на великом удару и да је то следећа тачка притиска и на власти у Србији, након пристанка председника Србије Александра Вучића на Охридски споразум и практично повлачења свих институција државе Србије са Косова и Метохије. Иза овог удара стоје такозвани „високи представник“ за БиХ Кристијан Шмит и његови налогодавци. Поставља се питање ко је уопште Кристијан Шмит? Овај немачки адвокат и политичар се од 1. августа 2021. године представља као високи представник иако не постоји званичан документ Савета безбедности УН којим је дотични постављен на ово место, нити је његово именовање у складу са чланом 1. Анекса 10 Дејтонског споразума. На то је указивано више пута од стране свих политичких чинилаца у РС и дела у Србији, али без икаквог одјека.

Кристијану Шмиту не смета да се лажно представља и да доноси одлуке на које нема право. То не смета ни Западу, јер су га они поставили, не смета борцима за људска права и демократију, не смета ни централним властима у БиХ, јер кад треба урадити нешто против српског народа онда су сва средства дозвољена, онда можете и изиграти потписане споразуме, онда нема питања демократије, онда за Србе не постоје људска права. Али оно што је посебно забрињавајуће је да све ово не смета ни властима у Србији на челу са Александром Вучићем, који не само да је више пута потврдио легитимитет „високог представника“ немачком грађанину Кристијану Шмиту, већ ни не реагује на притиске које трпи Република Српска. Као да наше власти суделују у покушајима Запада да се по сваку цену направи унитарна Босна и Херцеговина и да се уништи ентитет Републике Српске.

То чак и не чуди кад се има у виду кооперативност власти у Србији по питању Косова и Метохије. За њих је важније да се праве „национални стадиони“ за три пута више пара него што заиста вреде, да се праве аутопутеви до Албаније, којима ће се возити трупе НАТО-а, да се задужујемо „ко да сутра не постоји“, само да би се остало и опстало на власти. Важније им је то него било какав патриотизам, јер како рече једном један политичар „Патриотизам се не сипа у трактор“. Сви ови потези воде само једном а то су нови сукоби на овим просторима, можда чак и рат. Једини начин да се то избегне је јединство у одбрани како Републике Српске, тако и Косова и Метохије. Представници Републике Српске морају истрајати у својим одлукама, али друга ствар без које не може, је да Република Србија промени политику попуштања и пружи безрезервну подршку својој браћи.