У гомили бесмисла која је присутна у нашем медијском простору већ деценијама, а посебно изражена од почетка власти СНС-а, овај последњи догађај је премашио сва очекивања. Ако је неко помислио да је ниво нискости постигнут поодавно, бар кад је у питању понашање председника ове државе, тај неко се гадно преварио.
Након непрекидних, добро увежбаних и изречених манипулација и лажи, дошли смо до новог дна, до најновијег трика, до наводног појефтињења, до најниже цене или како би министар Тома Мона рекао најниже сцене, а у тој сцени, главни лик није Александар Вучић него један паризер. Споредни ликови нису Тома Мона и министар Мали, него хлеб Сава и мајонез. Био је ту и јогурт, али се некако скромно сакрио. Ваљда му је било непријатно.
Сцена је била толико јака да је готово извесно да паризер добија оскара за главну улогу, а АВ добија оскара за најбољи сценарио и режију, мада глуми и он за оскара, нема шта. Најбоље му леже те улоге „платиш пет, добиш шест“, унесе се у лик, буде као прави глумац. Добар је и са мелодрамама, али њих више користи кад је у питању прича око Косова и Метохије. Са нестрпљењем се очекује и наставак, убеђивање да су одувек служили паризер као главно јело на Славама, да је то прави српски деликатес који се служио још на двору Душана Силног. Или можда боље Милоша Великог јер данашњи српски владар воли да се пореди са њим.
Да неко први пут види и да не зна о коме и чему се ради, помислио би да је у питању сцена из Топ листе надреалиста или из Монти Пајтона, али не. У питању је сурова српска реалност, све зарад којег процента више на изборима. Сасвим нормално понашање за Александра Вучића јер он другачије не зна. Наравно неће то бити једини сценарио и режија из опуса „Ја ћу вам дати веће плате, пензије, појефтинити производе, дати пензионерима 20 хиљада, деци 10, пакете пред изборе, ја ћу да изградим Храм Светог Саве, аутопут, јер ја сам најбољи, најлепши, а веома скроман“, зато што се ближе избори, а тад се пишу нови сценарији, неки и на нивоу научне фантастике. Грађани који заиста живе више него скромно и тешко, биће опијени новим сценама у сценаријима и неће схватити да је све то скупо плаћено из њихових џепова. Отуд инфлација, која је међу највећим у Европи, отуд дуг од 35 милијарди евра, отуд нове цене нафте, гаса и струје. И кад се све сабере, грађани ће добити 20, а платити 40. И предизборни трик је успео.
А након тога, делиће се нови оскар, онај за горе поменуту мелодраму јер иде оно непријатно, званичан потпис на признање Косова и Метохије и крај Републике Српске. Патетика ће бити на нивоу, „храбри, јуначки“ председник ће опет победити запад и Куртија и признати Косово, сад и званично. Али ће грађанима рећи да није признао јер то је логично, не би он признао. Зар грађани да верују својим очима уместо да верују Александру Вучићу?