Кад Шојић уђе у скупштинску клупу…

Резултати децембарских избора су изненадили многе у Србији, неке листе су ојачале, а неке неочекивано ослабиле, а неке су постале нови фактор на српској политичкој сцени. С обзиром да смо већ објавили комплетну анализу резултата за све листе које су учествовале на децембарским изборима, данас ћемо се искључиво фокусирати на постизборно понашање листе „МИ – глас из народа“.

С обзиром да су владајућа Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије изгубиле већину у граду Београду, сва светла била су усмерена на челнике листе „МИ – глас из народа“ од којих је зависило формирање власти. Међутим, није требало много времена пре него што је на површину испливала сва неозбиљност и неодговорност људи који за себе тврде да су кадри да воде државу. Не само да су одлучили да остану „неутрални“ у односу на оба крила политичке сцене у Србији, односно СНС-СПС и СПН-НАДА, већ су, иако су имали резерве и пре самих избора, на своју листу ставили Александра Јерковића који је одмах после избора почео да флертује са идејом вршења власти заједно са напредњацима.

Евидентно је да Александар Вучић уопште не мари за легитимитет и да њему лично не представља проблем да купи или уцени два одборника како би формирао већину, већ да су спољни притисци такви да он вероватно то неће урадити из страха од могућих последица. Није прошло много времена пре него што смо постали сведоци новог цепања унутар овог покрета, овај пут између самих оснивача. Превелики апетити, а свакако превелике сујете, нису могли да се оставе по страни зарад вишег циља. Једни тврде да се ради о намери Несторовића да се самопрогласи за председника покрета, док други тврде да се ради о жељи Бранка Павловића и других да растуре покрет и да преузму контролу над финансијама. У стварности, вероватноћа да и једни и други говоре истину је огромна.

Делује као да ћемо у блиској будућности имати поновљене београдске изборе, а да ће ова два крила покрета „МИ“ наступати одвојено, остаје да видимо које ће крило преовладати и да ли ће уопште било ко од њих прећи изборни праг или ће остати испод због референдумске атмосфере која се креира услед блоковских подела на политичкој сцени. Такође, делује готово извесно да ћемо на овим изборима имати две доминантне листе са преко 40% гласова, односно Народни покрет за државу (СНС, СПС, Радикали и Заветници) и Уједињену опозицију (СПН и НАДА). У таквој атмосфери, нема бежања од одговорности и нема неопредељених, дужност новинара је да притисну и Бранка Павловића и Бранимира Несторовића да се определе пре избора са ким ће формирати власт, а ако они то из било ког разлога поново одбију да учине, онда је на бирачима да их казне на тим истим изборима тиме што би им одузели парламентарни статус у градској скупштини и лишили их те одговорности.