Астрополитика – свемирско надметање великих сила и будућност геополитике

Док букте разни (прокси-)ратови између великих сила на планети Земљи, почевши од сукоба у Украјини, те конфликта у Гази, и кризе око Тајвана, „иза кулиса“ се већ годинама уназад одвија једна нова геополитичка трка. То геополитичко надметање великих сила и даље не заузима главни простор у масовним медијима, али и те како „прети“ да постане преовлађујућа тема у скоријој будућности. Ради се наиме о такозваној астрополитици или „продужетку геополитике у свемиру“, која проучава интеракцију између свемирских активности и политике на глобалном нивоу.

Ова област постаје све значајнија у савременом свету и геополитичком наративу због све већег броја земаља које улазе у свемирску трку, као и због потенцијалних претњи и изазова које доноси истраживање и коришћење свемира. Свемир је најкасније од 1990-их година прошлог века, без икакве сумње, постао саставни део наших свакодневних активности и живота просечног човека. Многе технологије које користимо у свакодневном животу, као што су на пример навигациони системи на нашим мобилним уређајима или апликације које прогнозирају време, почивају на човековој утилизацији свемирског пространства. Дакле, свемир је у претходним деценијама у многоме променио нашу свакодневницу, те је данас од круцијалног значаја за нашу економију, комуникацију, војну стратегију, а постаје и све важнији у званичном наративу међународних односа. Свемир полако, али сигурно постаје најновија арена интензивног надметања великих сила око нових пространстава, минерала и других ресурса. Из тог разлога, међународне организације и мултинационалне корпорације све чешће фокус стављају на свемир, чинећи га интегралним делом целокупног простора у којем се људске интеракције одвијају. Узгред је и број држава, које су присутне у свемиру, у константном расту, те се од искључиво Сједињених Америчких Држава и Совјетског савеза током Хладног рата, такозвана свемирска трка проширила и на Кину и Европску унију, али и на бројне земље средњег домета, попут Јапана, Индије, Изреала, Ирана, Северне и Јужне Кореје. Линија тренда је релативно јасна и упућује на то да ће у деценијама пред нама свемир постати поприште људског надметања, те су због све већег значаја свемира у међународним односима и геополитици, многи политиколози прогласили да се налазимо у Ери Астрополитике.

Један од кључних концепта астрополитике је идеја да свемир није неутралан простор већ да има политичке, економске и безбедносне импликације. Земље које имају развијене свемирске програме могу користити своје свемирске ресурсе у циљу јачања националне моћи и утицаја, што може довести до ривалства и сукоба међу државама. Пример за то је свакако трка у освајању свемира између Сједињених Америчких Држава и Совјетског савеза током Хладног рата, која је резултирала бројним политичким и војним тензијама. Данас, после неколико деценија „застоја“ опет примећујемо све интензивнију трку за свемирску доминацију између великих сила попут САД и Русије, с тим што су им се придружиле надолазеће „свемирске силе“ попут Кине и Европске уније. Око тих актера се окупљају и друге, мање државе са свемирским програмима, те се стварају стратешки и геополитички блокови, слично као и на планети Земљи. Ова трка обухвата, као и у Хладном рату, развој свемирских технологија, лансирање сателита, истраживање планета, и потенцијалну војну употребу свемира. Сједињене Америчке Државе су традиционално биле предводник у свемирским истраживањима, али све већи број земаља и приватних компанија улази у свемирску трку како би искористиле економске, научне, али и војне бенефите које свемир пружа. Све већи број земаља развија војне капацитете у свемиру како би осигурале своју националну сигурност и војну доминацију, те је пуко присуство у свемиру у последњој деценији пало у сенку све веће активности у правцу утилизације свемира. Тако су на пример Сједињене Америчке Државе увелико формирале Свемирске снаге (Space Force) као засебан вид оружаних снага, док су Русија, Кина, Француска и Иран формирали националне свемирске снаге било као део комбинованих ваздушно-свемирских снага или заједно са јединицама за сајбер и електронско ратовање. Крајем 2019. године је и НАТО алијанса прогласила свемир новим операционим доменом њиховог деловања. Све наведено наравно поставља и питање одрживости и стабилности свемирског окружења, као и потребу за међународном сарадњом и регулацијом, како би се спречила трка у наоружању у свемиру.

Ипак, није све тако црно, јер се увелико ради и на питањима регулације свемирских активности како би се осигурало да истраживање и коришћење свемира протекне мирно и буде одрживо на дуге стазе. Међународне организације попут Уједињених нација и Европске свемирске агенције играју кључну улогу у успостављању међународних споразума и норми које регулишу свемирске активности. На пример, Споразум о свемиру из 1967. године забрањује постављање нуклеарног оружја у свемиру како би се осигурало да свемир остане демилитаризован простор. Дакле, кроз међународне споразуме, законе, и политике, државе покушавају да успоставе правила игре у свемиру како би осигурале безбедност, одрживост, и праведну дистрибуцију бенефита од свемирских активности. У том контексту, међународна сарадња постаје кључна у решавању глобалних изазова. Штавише, међународна сарадња је и те како присутна, поготово када су у питању потенцијалне опасности које долазе из свемира, превасходно комете и астероиди близу Земље. На то се надовезује можда и најуспешнији пример сарадње држава у свемиру, а тиче се Међународне свемирске станице. Она је заједнички пројекат америчке NASA-e, Руске свемирске агенције Roscosmos, те Европске, Јапанске и Канадске свемирске агенције и представља резултат заједничког вишедеценијског рада.

Све у свему, пре више од седам деценија је човечанство закорачило у свемирско доба успешним лансирањем „Спутњика 1“ у Земљину орбиту окторбра 1957. године и тако покренуло револуцију научне, технолошке и друштвене праксе наспрам свемира, те у деценијама које ће уследити, отворило низ питања која су сада, у 21. веку, неизоставан део текуће агенде светске политике. Први кораци у истраживањима орбите и блиског свемира представљени су у званичном политичком дискурсу двеју хладноратовских суперсила превасходно као подручје колективне безбедности и ствар националног престижа. Данас, неколико деценија касније, природа стратешких свемирских амбиција САД и Русије није се променила, чак напротив, проширила се на нове актере као што су Кина и Европска унија. Дакле, и даље се одражава свест о суштинском значају истраживања и контроле свемирских ресурса за националну безбедност, економску виталност и технолошко вођство на глобалном нивоу. Све наведено указује да ће у деценијама пред нама свемир постати све значајније место делања човечанства и простор од интереса међународне политике, чинећи тиме и астрополитику незаобилазном темом при пружању објашњења међународних проблема и изазова.