Шпански дежа ви у процесу баптизације и Божја брука репрезентације

Репрезентација Шпаније постала је шампион света након што је по други пут освојила чувену Богињу у Њујорку у минималној победи против Аргентине после продужетака. Преломни моменат десио се у 106. минуту када је Феран Торес коначно савладао голмана Гаучоса, Емилиана Мартинеза који је поставио рекорд за највише одбрана у историји финала светског првенства којих је било чак једанаест (11).

Црвена Фурија је и у овој утакмици успела да одбрани свој гол па је тако голман Унаи Симон постао апсолутни рекордер са седам сачуваних мрежа на једном Мундијалу, престигавши сународника Касиљаса који је у прошлом шампионском походу Шпаније забележио укупно пет. Симона дели још један такав подухват да постане и укупни рекордер по сачуваним мрежама на Мундијалу и стигне Бартеза и Шилтона који имају по десет. Наравно треба споменути и феномалну дефанзивну линију Шпанаца, најбољег младог играча првенства Кубарсија, Кукурељу, Пора и најискуснијег Лапорта који иза себе има феноменалну животну причу. Наиме поменути дефанзивац је првобитно изабрао да наступа за Француску у којој је и рођен, али након што никада није добио позив да наступи за триколоре, одлучио се да промени репрезентацију и одабрао државу у којој је играо фудбал од своје петнаесте године. Тако је сада новопечени Шпанац са својих двадесет и седам година уписао свој први наступ за фурију и постао европски и светски шампион играјући у првој постави.

За најбољег играча турнира изабран је Родри, а селектор репрезентације Де ла Фуенте постао је најстарији тренер који је постао шампион света. Фабијан Руиз је овим тријумфом постао једини играч који није изгубио 50 утакмица за редом наступајући за своју земљу и десети играч који је освојио Мундијал и лигу шампиона у истој сезони, док је највећи светски таленат Ламин Јамал други најмлађи освајач у историји. Посебну пажњу пред финални меч привукла је чувена слика Месија и Јамала у којој славни Аргентинац купа једно дете које ће, испоставиће се касније, освојити трофеј управо против њега. Неке од невероватних коинциденција са светским првенством у Јужној Африци су се поновиле ове године – исте репрезентације отвориле су првенство, и Шпанија је победила у продужетку голом резервисте који је иначе играч Барселоне, Црвена Фурија је дошла на првенство као европски шампион и потом освојила Богињу, највећи број играча долазило је из Барселоне. Може се рећи да је овај шампионат за Шпанце био прави дежа ву.

Са друге стране репрезентација Аргентина потпуно се обрукала у финалу пошто су први ударац ка голу противника упутили тек у завршници другог продужетка и постали прва екипа у историји која није имала шут у регуларних 90 минута финалне утакмице. Такође, нису забележили ниједан шут у оквир, што се није десило још од када су њихови сународници 1990. године изгубили од западне Немачке. Овај разочаравајући перформанс употпунио је Енцо Фернандез црвеним картоном у трећем минуту надокнаде и отежао својим саиграчима у наставку утакмице. Мундијал је за Аргентину апсолутно обележио Лео Меси који је, осим што је био други најбољи стрелац овог првенства, постао и најбољи асистент у историји свих светских првенстава са највише постигнутих асистенција у дресу репрезентације. Килијан Мбапе је, са друге стране, успео да осигура у утакмици за треће место титулу најбољег стрелца са укупно десет голова, док је најбољи асистент првенства био Мајкл Олисе који је срушио Пелеов рекорд са својих седам асистенција. Треће место на првенству припало је репрезентацији Енглеске која је у блокбастер утакмици победила Француску и то резултатом шест-четири (6-4).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *