Аутор: Филип Калмаревић, новинар
Председник Републике је недавно најавио да ће ванредни парламентарни избори бити одржани у мају или децембру следеће године. Колико му се може веровати да ће тако и бити отворено је питање јер му не би био први пут да заказује, отказује и помера термине ванредних избора. Оно што већ сада можемо да кажемо јесте да ће то бити најпрљавији избори у модерној историји Србије.
С обзиром да студенти београдског универзитета нису прихватили предлог парламентарне опозиције о томе да се власт притисне на формирање прелазне владе која би припремила услове за демократске и фер изборе, идемо на њих под истим или горим условима од оних које смо имали 2023. године. Једини начин да се одузме могућност властима за масовно прекрајање изборне воље јесте потпуна контрола свих бирачких места са неколико контролора и посматрача. Уцене се не могу спречити, али директно прекрајање изборне воље путем записника може и то у 99% случајева. Сва релевантна истраживања сугеришу да је владајући блок претрпео озбиљан пад рејтинга од 8-10% у односу на претходне парламентарне изборе. Уколико се обезбеди потпуна контрола свих бирачких места, онда једино што остаје као кључ за смену ове власти на наредним изборима јесте оно о чему говорим и пишем годинама, а то је добра организација опозиције у неколико колона које могу да рачунају на јак резултат на наредним изборима.
Јасно је да ће на изборима доминантне резултате имати блок власти и студентска листа, међутим 10-15% гласача неће дати свој глас студентима из сличних или истих разлога због којих га не би дали ни властима. Једноставно за ту групу бирача студентска листа није довољно проевропски или национално опредељена, а у оба случаја тим бирачима вређа интелигенцију њихова искључивост и једноумље. Свој глас сасвим сигурно нећу дати властима, као што га нећу дати ни кандидатима које су одабрали студенти зато што су то, част изузецима, људи којима је требало 13 година да схвате да је нешто „Труло у држави Србији“. Тим људима није сметала национална издаја на Косову и Метохији или укидање свих људских слобода 2020те године. Многима од њих нећете наћи ниједан јавни наступ, текст или изјаву против ове власти пре 2023-2024 године. Између осталог, влада неповерење и међу самим студентима да ће њихови кандидати након 18 месеци поднети оставке и расписати нове изборе уколико преузму власт иако их промовишу као најкадрије да буду носиоци промена у Србији.
Једина политичка групација која је у тренутном сазиву Народне скупштине показала да им је стало како до демократског, тако и до националног питања јесте уствари најбројнији опозициони посланички клуб, односно посланици коалиције НАДА (НДСС-ПОКС). Не само да су се показали као једини који имају капацитет да држе Вучићев режим одговорним за националну издају, већ су жртвовали чак и своју репутацију умерене деснице како би у свет отишла слика о недемократичности српског парламента под овом влашћу. Готово сва истраживања показују да коалиција НАДА и даље представља доминантну политичку снагу на десници, као што је то било потврђено у последња два изборна циклуса где је ова група људи добила подршку од преко 5% грађана. Иако бих лично желео да дође до шире коалиције унутар десног блока која би укључила и Народни покрет Србије, Ново лице Србије, па и покрет Немање Шаровића, тако нешто делује готово немогуће у овом тренутку.
Ново лице Србије дели посланички клуб заједно са Алексићевом странком која изгледа има намеру да буде део проевропског блока који ће чинити ССП, СРЦЕ, ЗЛФ и ПСГ. Са друге стране из информација које ја имам из више различитих извора Немања Шаровић се спрема за самосталан излазак на изборе са својим покретом. Оваква подела унутар десног блока могла би да доведе до озбиљног расипања гласова испод цензуса и опстанка Вучићевог режима упркос озбиљном паду рејтинга. Оптималан сценарио за десницу био би да, као и проевропски блок, изађе на изборе заједно и тиме обезбеди доминантан резултат који би осигурао да у случају постојања математичке већине у скупштини дође до суштинских промена или алтернативно, постојања десне опозиције која би наставила да држи Вучићев режим одговорним за националну издају.